19.08.2020

Moja prva promena karijere

Imam veliku čast i zadovoljstvo da prvi broj mog newsletter podelim sa tobom.
Nikada pre nisam kreirala nešto ovako, pa priznajem da osećam jedan miks treme i jedvačekanja tvojih utisaka.

Iako sam u nekoliko navrata pisala o sebi, detaljnije je na mom web sajtu, želim ovde da ti kažem nešto o sebi, što na drugim mestima nisam podelila.

Hajde da krenem od toga da sam već 4 puta promenila karijeru. Nekada je to bila samo modifikacija mog posla, ali uvek neki novi početak, koji je sa sobom nosio dozu neizvesnosti, uzbuđenja i gomilu pitanja među kojima se uvek izdvajalo jedno: Da li će mi se svideti?

Ovaj put pišem kako je to izgledalo prvi put.

Kako sam završila Defektološki fakultet, počela sam već kao apsolventkinja da radim u Specijalnoj osnovnoj školi za decu sa posebnim potrebama. Sad dok pišem, sećam se tog uzbuđenja, želje, elana i motivacije kojima sam bila preispunjena. Posebno zbog toga što sam dobila priliku, da radim sa decom sa autizmom koji je bio moja omiljena tematika tokom studija. Još u to vreme sam prošla nekoliko edukacija o tzv. pervazivnim razvojnim poremećajima, u koje autizam spada.

I šta se desilo?

Desilo se okruženje, nerazumevanje mog ushićenja i volje, burnout i ozlojeđenost mojih starijih kolega, jednostavno nedostatak sluha za nešto novo, drugačije, za nečije snove i veru da je moguće postići rezultate na drugačiji način. U stvari, da ih je uopšte moguće postići ‘sa tom decom’. I sad se jasno sećam njihovih podsmeha u zbornici kada sam samo tražila da mi obezbede najobičniji kasetofon kako bih deci puštala muziku.

I to je bio kraj moje avanture sa školom, autizmom i praktično sa svim onim ključnim predmetima koje sam sa toliko ljubavi izučavala 9 semestara. Kraj pre početka. Ja sam u to vreme imala dva ispita do kraja fakulteta. I sate i sate volonterskog rada sa decom sa posebnim potrebama i sa onom iz najugroženijih grupa. Srušili su mi se snovi, sve sam dovela u pitanje, psovala i državu i sistem i kolege. Nametnulo se pitanje i ŠTASAD? Ja sam u ovo uložila toliko truda, vremena i ljubavi. Jednom rečju bila sam u haosu i prolazila kroz svoj lični pakao. U jedno sam bila sigurna – Bolje je skrenuti i sa pola pogrešnog puta nego tim istim ići do kraja. Šta je tu je, dozvala sam se, razmotrila još jednom šta neću, bez jasne slike šta tačno hoću, spakovala sam kofer pun želja i otišla u Italiju da se bavim istraživačkim radom.

Ovo je moja prva promena karijere koja još zapravo nije bila ni počela da se razvija. Imala sam 23 godine i 9 meseci.

I tako je počelo i nije se ni završilo jer je promena deo mog života.

Volela bih da čujem tebe, da mi se predstaviš, kažeš mi zašto te je zainteresovala tema promene karijere, da li te nešto brine ili sputava da se upustiš u tu avanturu.

Biću srećna da ti odgovorim i razmenim sa tobom iskustva.

Do sledećeg puta, šaljem ti osmeh, zagrljaj i veru da je moguće. :)